Daltonizam: Vodič kroz poremećaj prepoznavanja boja

Daltonizam – poremećaj koji pogađa skoro svakog desetog muškarca na Zemlji, dok je kod žena znatno ređi. Osobe koje pate od daltonizma imaju poteškoća sa prepoznavanjem određenih boja poput crvene, plave, žute ili zelene.

Ova vrsta poremećaja je nasledna i, kao što smo već naveli, češće se javlja kod muške populacije. Prema statistikama, oko 8% muškaraca i manje od 1% žena ima problema sa prepoznavanjem boja.

Da biste bolje razumeli ovu specifičnu očnu manu, nastavite sa čitanjem i saznajte sve o daltonizmu.

Šta je daltonizam?

Daltonizam je stanje u kom se sposobnost razlikovanja boja delimično ili potpuno gubi. Stepen anomalije varira – za nekoga se ograničenja odnose samo na jednu boju, dok neki vide svet crno-belim.

Uprkos rasprostranjenom mišljenju, daltonisti ne zamenjuju jednu boju drugom. Odnosno, oni ne vide žuto cveće kao plavo ili crveni kišobran kao zelen.

U njihovoj slici sveta izgleda da se neke boje stapaju, približavaju jedna drugoj, dok druge ostaju netaknute. Naravno, percepcija boje zavisiće od vrste defekta o čemu ćemo nešto više reći u nastavku.

Sako zaslužan za otkriće daltonizma

Fenomen daltonizma nazvan je po engleskom meteorologu, hemičaru i fizičaru, Džonu Daltonu, koji je živeo u 18. veku. Tek u 26. godini naučnik je iznenada shvatio da boje doživljava drugačije od drugih, štaviše, za ovo otkriće zaslužan je njegov sopstveni sako.

Pitate se kakve veze ima sako sa daltonizmom? Dalton je bio uveren da je ovaj komad njegove garderobe siv, međutim, sako je bio tamno crven. Naučnik je razvio tu temu i na osnovu svojih osećaja opisao kako oni koji pate od iste osobenosti doživljavaju svet.

Daltonizam je ispravnije nazvati poremećajem ili očnom manom nego bolešću, zato što ne predstavlja pretnju po zdravlje čoveka. Njihova razlika od ostalih ljudi leži samo u činjenici da neke boje, i shodno tome, opštu sliku sveta, vide drugačije.

Koji tipovi daltonizma postoje?

Najčešći oblik daltonizma je problem prepoznavanja crvene i zelene boje. S druge strane, nasleđivanje nesposobnosti prepoznavanja plavih i žutih nijansi znatno ređe se javlja. Takva vrsta anomalije pogađa u istom broju i žene i muškarce.

U zavisnosti od toga koji od pigmenata odsustvuje, postoje 3 tipa daltonizma:

• protonopija (neprepoznavanje crvene boje)
• deuteranopija (neprepoznavanje zelene boje)
• tritanopija (neprepoznavanje plave boje).

Simptomi daltonizma – raspoznajete li sve boje?

Teško vam je da odredite koja je boja plava, žuta, zelena ili crvena? Ljudi vam skreću pažnju da to nije ta boja za koju vi mislite da jeste? Ako vam se to stalno dešava, to znači da se srećete sa prvim znakovima daltonizma.

Osobe “slepe za boje” koje vide samo nijanse sive su retke. Većina ljudi sa daltonizmom zapravo vide boje, ali neke od njih im se čine bledim i lako ih mešaju sa drugim bojama, u zavisnosti od tipa poremećaja.

Ukoliko ste primetili da imate problem sa raspoznavanjem boja, a pre ste mogli da razlikujete čitav spektar boja, trebalo bi da se obratite lekaru. Iznenadni ili postepeni gubitak sposobnosti prepoznavanja boja može ukazivati na razne zdravstvene probleme, poput katarakte.

Zašto se javlja poremećaj raspoznavanja boja?

Poremećaj prepoznavanja boja je prilično često stanje: prema statistikama svaki deseti muškarac se suočava sa daltonizmom. Kada su žene u pitanju, daltonizam se javlja ređe – to se dešava samo u 0,4 slučajeva od 100.

Uzroci daltonizma mogu biti urođeni ili stečeni.

Genetika: Gen za daltonizam povezan je sa X hromozomom, i anomalija se prenosi ženskom linijom. Ako je detetova majka “slepa za boje”, njen sin će naslediti tu karakteristiku, a ćerka će postati prenosilac i preneti daltonizam na svoju decu.

Potpuni daltonizam, odnosno potpuno odstutvo prepoznavanja boja može biti samo nasledno. Učestalost ove pojave je 1 slučaj u milion. Osim toga, genetski daltonizam može biti povezan sa bolestima kao što su distrofija konusa i Leberova amauroza.

Bolesti koje mogu uzrokovati daltonizam

1. Parkinsonova bolest – Pošto je Parkinsonova bolest neurološki poremećaj, nervne ćelije osetljive na svetlost u mrežnjači, gde se odvija proces vida, mogu biti oštećene ili ne mogu funkcionisati pravilno.
2. Kalmanov sindrom – Nasledni poremećaj hipofize koji može dovesti do nepotpunog polnog razvoja, recimo polnih organa. Poremećaj prepoznavanja boja može biti jedan od simptoma ove bolesti.
3. Siva mrena (katarakta) – Zamućenje prirodnog sočiva koje uzrokuje katarakta može pogoršati viđenje boja i učiniti ih ispranim. Srećom, operacija katarakte može vratiti jasan vid boja tako što se prirodna zamućena sočiva zamene veštačkim intraokularnim sočivom.
4. Određeni lekovi – Dokazano je da antiepileptik poznat kao tiagabin smanjuje sposobnost prepoznavanja boja kod oko 41% osoba koje uzimaju taj lek, mada ovaj neželjeni efekat vremenom nestaje.

Test za otkrivanje daltonizma – kako funkcioniše?

Ako oftalmolog sumnja da imate problem sa prepoznavanjem boja, koristiće posebne tabele poput Nagelovog i Rabkinovog anomaloskopa, posebnih treperavih lampica i drugih metoda.

Test za daltonizam (Ishihara test) izgleda kao organizovana skupina krugova različitih veličina primarnih i sekundarnih boja iste osvetljenosti. Neki od krugova formiraju izvijenu liniju, figuru ili broj na pozadini ostalih krugova.

Neke od tih tablica pomoći će vam da otkrijete ne samo poremećaj, već i da odredite vrstu daltonizma i njegov stepen.

Pored toga, postoji i Holmgrenova metoda, kada se od pacijenta traži da odabere između 133 smotuljka obojene vune koji pripadaju istoj boji, ali u različitim nijansama.

A šta ako test radi dete?

U slučaju da mala deca ne mogu da odgovore na slike sa testa, postoji još jedna metoda, a to je elektroretinografija. Ovom metodom se procenjuje električna aktivnost mrežnjače.

Radi se o tehnici ispitivanja delova mrežnjače spoljnom stimulacijom svetlom različitog intenziteta.

Lečenje daltonizma – da li postoji rešenje?

Za sada ne postoji operacija ili lek za daltonizam. Međutim, postoji nekoliko opcija koje bi vam mogle pomoći da se bolje snađete u svetu boja.

Većina ljudi se lako prilagodi poremećaju prepoznavanja boja. Ipak, neke profesije, poput grafičkog dizajna, zahtevaju tačno raspoznavanje boja. Tako da, ukoliko u ranijoj dobi postanete svesni svog poremećaja prepoznavanja boja, moći ćete da odaberete zanimanje koje ne zavisi od sposobnosti prepoznavanja čitavog spektra boja.

Dijagnostifikovanje daltonizma u ranom uzrastu takođe može sprečiti probleme sa učenjem tokom školskih godina, posebno zato što se većina nastavnog materijala zasniva na percepciji boja.

Ako vaše dete ima problema sa prepoznavanjem boja, svakako porazgovarajte o tome sa njihovim nastavnicima kako bi uzeli to u obzir prilikom pripreme svojih predavanja i prezentacija.

Naočare za daltoniste koje menjaju svet boja

Kako bi poboljšali percepciju boja neki ljudi koriste posebna sočiva koja su zapravo filteri. Dostupni su u obliku kontaktnih sočiva i naočara.

Jedan od najpoznatijih primera su Enchroma naočare za daltoniste, patent kompanije iz Kalifornije. Obojena sočiva ugrađena u ove naočare sadrže patentiranu tehnologiju za filtriranje svetlosti.

Kako kompanija Enchroma tvrdi, njihove naočare omogućavaju osobama sa uobičajenim oblicima daltonizma da vide širok spektar boja. Iako naočare ne leče poremećaj prepoznavanja boja, one navodno omogućavaju raspoznavanje većeg spektra boja prilikom nošenja.

Da li kontaktna sočiva mogu pomoći daltonistima?

Pored specijalnih naočara koje je patentirala Enchroma kompanija, u novije vreme pojavila su se meka kontaktna sočiva za korekciju poremećaja prepoznavanja boja.

Princip rada je sličan kao i kod naočara. Na sočivu postoji poseban sloj za poboljšanje percepcije boja, a neki delovi sočiva su obojeni bojama koje apsorbuju svetlosne talase neophodne dužine. Kao rezultat ove apsorpcije pojačana je percepcija crvene i zelene boje.

Važno je shvatiti da je odabir metoda korekcije posao oftalmologa ili optometriste, od toga zavisi konačan rezultat.

Van Gog, Rjepin, Vrubelj – daltonisti koji su stvarali remek-dela

Vrubelj, Rjepin, Van Gog, Savrasov, Merion, Konstabl poznati su daltonisti i još poznatiji slikari, koje ova očna mana nije sprečila da stvaraju. Naslikali su neka od najvećih remek-dela odražavajući svojstvenu percepciju boja okolnog sveta, koja se razlikuje od vizije drugih ljudi.

Na primer, Van Gog nije slučajno upotrebio toliko žute boje na svojim platnima. A s druge strane, mnogi istraživači ruskog umetnika Vrubelja došli su do zaključka da slikar nije raspoznavao crvenu i zelenu boju, usled čega su njegove slike tako uzdržanih tonova.

Daltonizam ne utiče na jasnoću vida, zato ovi veliki umetnici uprkos njemu nisu klonuli duhom, već dali svetu neka od svojih najvećih dela.

Uz pravilnu dijagnozu, blagovremeno delovanje i korekciju, i vi ćete moći da obnovite jarke boje u svom životu i učinite ga još kvalitetnijim.