19.03.2021.
Šarl-Boneov sindrom, odnosno Charles Bonnet sindrome (CBS) je stanje koje se javlja kod osoba usled naglog gubitka vida ili oštećenja očnog živca.
Uzrok ovog specifičnog sindroma nije još uvek poznat, ali najčešće se povezuje sa gubitkom signala u vizualnoj zoni mozga, recimo kada osoba oslepi, a mozak ne može da zaustavi aktivnost te zone.
Tada mozak šalje signale u oči koji nisu istiniti, zbog čega je bitno da oboleli shvate da nisu poludeli ili izgubili razum.
Šarl Bone (Charles Bonnet) koji je prvi opisao ovaj sindrom u 18. veku sam nije patio od istog. Njegov deda, Šarl Lulen, imao je halucinacije. Bio je podvrgnut operaciji katarakte, i vid mu je bio prilično loš.
Godine 1759. on je opisao unuku svoje različite vizije. Govorio je o tome kako je video veliku plavu maramicu sa četiri narandžasta kruga kako lebde u vazduhu. Ipak, znao je da nije sišao sa uma, već da je to samo halucinacija.
Šarl Lulen je video na stotine različitih figura, raznih pejzaža svih vrsta. Jednom prilikom video je čoveka u ogrtaču kako puši lulu i shvatio da je to on sam. To je jedini lik koji je uspeo da prepozna.
Glavni simptom Charles Bonnet sindroma su halucinacije. Većina ljudi ih ima kada se probudi, a ono što ljudi vide varira i može da uključuje:
Halucinacije se mogu pomerati ili ostati nepomične, i mogu se javiti u crno-beloj varijanti ili u boji. Što se tiče vremenskog ograničenja, halucinacije mogu trajati nekoliko sekundi, minuta, pa čak i sati,
Većina ljudi se kada prvi put vide halucinaciju zabrine, što je potpuno opravdano. Međutim, postoji nekoliko razlika između halucinacija uzrokovanih Šarl-Boneovim sindromom i onih nastalih usled psihičkih oboljenja:
Kada su naše oči zdrave, svetlost ulazi u oko i pada na mrežnjaču. Retina, tj. mrežnjača zatim pretvara svetlosni snop u slike koje se šalju u mozak da bismo mogli da vidimo.
Kada dođe do gubitka vida usled bolesti kao što su starosna makularna degeneracija, glaukom ili dijabetička retinopatija, vizuelni sistem ne obrađuje nove slike.
Bez vizuelnih podataka koje dolaze u oči mozak popunjava tu prazninu i stvara slike kako bismo ih videli. Upravo je to ono što uzrokuje halucijacije kod CBS.
Istraživanja nisu dokazala ništa specifično – u rizičnu grupu spadaju starije osobe, zato što one najčešće gube vid. Dijabetičari oboleli od glaukoma, kao i osobe koje su doživele moždani udar takođe su pod rizikom, iako sindrom može uticati na svaku osobu koja izgubi vid.
Ono što je sigurno – Šarl-Boneov sindrom se neće pojaviti kod osoba slepih od rođenja.
Iako konkretan lek za ovaj sindrom ne postoji, u većini slučajeva sindrom nestaje sam nakon otprilike 12 do 18 meseci bez lečenja.
Prvi korak je svakako razgovor sa neurologom ili doktorom koji će potvrditi da halucinacije nisu uzrokovane psihičkim poremećajem. Osim toga, postoje načini da se halucinacije smanje: