Katarakta ili siva mrena jedna je od najčešćih bolesti u oftalmologiji i, kako se procenjuje, vodeći uzrok slepila u svetu. Radi se o zamućenju prirodnog sočiva u oku koje postepeno napreduje dovodeći do gubitka vida.
Postoji li lek za kataraktu? Da li je operacija neizbežna? Koji tip katarakte muči vas? Ovo su samo neka od pitanja koja muče osobe koje pate od katarakte. Nastavite sa čitanjem i saznajte odgovore na ova i mnoga druga pitanja.
Katarakta ili, kako se još naziva, siva mrena predstavlja zamućenje sočiva. Sočivo se zamućuje jer kako godine prolaze, kao i sva telesna tkiva, gubi svoju elastičnost. A elastičnost je potrebna za momentalnu promenu fokusa.
Količina kolagena i hijaluronske kiseline koji se nalaze u tkivima i zadužene su za elastičnost, vremenom značajno opada. Kao rezultat, na koži se javljaju bore, kosti postaju krhke, a sočivo oka se zamućuje.
Katarakta nastaje kada dođe do gubitka vode, zgušnjavanja belančevina koja grade vlakna sočiva i na kraju pojave zamućenja.
Koje vrste katarakte postoje?
- Subkapsularna katarakta se razvija u zadnjem delu sočiva. Osobe sa dijabetesom ili oni koji uzimaju velike doze steroida imaju povećan rizik od razvoja ove vrste katarakte.
- Nuklearna katarakta se formira duboko u središnjoj zoni (jezgru) sočiva. Predstavlja 25% zamućenja sočiva vezano za godine i rezultat je progresivne skleroze sočiva koja počinje posle 50. godine. Upravo zati se nuklearna katarakta povezuje sa starenjem.
- Kortikalnu kataraktu karakterišu bele, klinaste neprozirnosti koje se prvo formiraju na periferiji sočiva, a zatim se šire u centar. Ovaj tip katarakte lokalizovana je u korteksu (kori) sočiva, koji je deo sočiva koje okružuje centralno jezgro.
Kako funkcioniše sočivo oka i kako se javlja katarakta?
Sočivo unutar oka deluje poput sočiva kamere, fokusirajući svetlost na mrežnjaču radi jasnog vida. Takođe prilagođava fokus oka omogućavajući nam da vidimo predmete i izbliza i izdaleka.
Sočivo se uglavnom sastoji od vode i proteina. Protein je pozicioniran na strogo definisan način tako da sočivo ostaje providno i propušta svetlost.
Ali kako starimo neki od belančevina mogu izgubiti strukturu i formirati nakupine počinjući da zamućuju malu površinu sočiva. To je katarakta koja se vremenom može povećati, uzrokujući zamagljivanje sočiva, što otežava vidljivost.
Uzroci katarakte – zašto se javlja siva mrena?
Niko sa sigurnošću ne zna zašto se sočivo oka menja tokom godina i dovodi do katarakte. Međutim, istraživači širom sveta su identifikovali faktore koji mogu da izazovu sivu mrenu ili su povezani sa njenim razvojem.
Osim starosti faktori rizika za razvoj katarakte uključuju:
- ultraljubičasto zračenje
- dijabetes
- hipertenziju
- gojaznost
- pušenje
- dugotrajnu upotrebu kortikosteroidnih lekova
- prethodnu operaciju oka
- hormonsku terapiju
- visoku miopiju (kratkovidost).
Jedna od teorija nastanka katarakte je da su mnogi tipovi ove očne bolesti uzrokovane oksidativnim promenama u sočivu ljudskog oka. Ova pretpostavka potkrepljena je nutricionističkim studijama koje pokazuju da voće i povrće sa visokim sadržajem antioksidanata pomažu u sprečavanju određenih tipova katarakte.
Koji su simptomi katarakte?
U ranim fazama razvoja katarakta ima malo uticaja na vaš vid. Možda ćete primetiti da vam je vid pomalo zamagljen, kao da gledate kroz zamagljeno staklo ili gledate impresionističke slike.
U zavisnosti od toga koju vrstu katarakte imate zavisiće i simptomi koje ćete imati, kao i to koliko brzo će se pojaviti. Kada se prvo razvije nuklearna katarakta, to može dovesti do privremenog poboljšanja vašeg vida na blizinu.
Nažalost, ovo poboljšanje vida je kratkotrajno i nestaće kako katarakta bude napredovala. S druge strane, subkapsularna katarakta možda neće uzrokovati nikakve simptome dok se potpuno ne razvije.
Možemo li da sprečimo nastanak sive mrene?
Iako postoje različita mišljenja oko toga da li se katarakta može sprečiti, brojna istraživanja pokazuju da određeni hranljivi sastojci i dijetetski suplementi mogu smanjiti rizik od razvoja katarakte.
Jedno desetogodišnje istraživanje u kom su učestvovale žene doktori pokazalo je da je povećan unos vitamina E, karotenoida luteina i zeaksantina u hrani povezan sa znatno smanjenim rizikom od razvoja sive mrene.
Dobri izvori vitamina E u ishrani mogu se naći u semenu suncokreta, bademima i spanaću. A dobri izvori luteina i zeaksantina su spanać, kelj i ostalo zeleno lisnato povrće.
Druge studije su pokazale da antioksidativni vitamini poput vitamina C i hrane koja sadrži omega-3 masne kiseline mogu takođe smanjiti rizik od katarakte.
Lečenje katarakte – da li je operacija neizbežna?
Kada simptomi počnu da se javljaju možete neko vreme poboljšati vid pomoću novih naočara, bifokalnih stakala, lupa, odgovarajućeg osvetljenja i drugih sredstava za poboljšanje vida.
Ali kada je katarakta uznapredovala do te mere da ima značajan uticaj na oštrinu i kvalitet vida i na vaš svakodnevni život, razmislite o operaciji katarakte.
Mnogi ljudi doživljavaju loš vid kao neminovnost starenja, ali operacija katarakte je jednostavan i relativno bezbolan postupak za vraćanje vida.
Kako operacija katarakte rešava problem sa vidom?
Tokom operacije hirurg će ukloniti zamućeno sočivo i, u većini slučajeva, zameniti ga prozirnim plastičnim intraokularnim sočivom.
Intraokularna sočiva se stalno razvijaju i olakšavaju hiruršku intervenciju pružajući veću korist pacijentima. Intraokularno sočivo za korekciju presbiopije ili staračke dalekovidosti potencijalno vam pomažu da vidite na svim udaljenostima.
Takođe, još jedna vrsta sočiva blokira ne samo UV zračenje, već i visoko energetsko vidljivo svetlo za koje su istraživanja pokazala da može oštetiti mrežnjaču.
Naočare posle operacije katarakte
U većini slučajeva, sa izuzetkom intraokularnog sočiva za presbiopiju, trebaće vam naočare za čitanje nakon operacije katarakte. Pored toga, biće vam potrebna i progresivna sočiva kako biste ispravili male preostale refrakcione greške.
Za najbolji vid i udobnosti pri nošenju naočara propisanih nakon operacije katarakte, pitajte svog optometristu da vam objasni prednosti antirefleksih premaza i fotohromnih sočiva.
Još malo o katarakti – najčešća pitanja
1. U kom uzrastu se javlja katarakta?
Obično do ove bolesti dolazi u starosti. Može se desiti da se siva mrena pojavi i u ranijim godinama, ali vrlo retko. Najčešće katarakta kod mladih ne nastaje kao prirodni proces, već iz određenih razloga.
U mladim godinama kataraktu mogu izazvati druge bolesti, kao što su dijabetes, autoimune bolesti i razne upale. Osim toga tu su takođe povrede, genetika i stres.
Bez obzira na godine u kojima se katarakta javila i uzroke, postoji jedan način lečenja – operativni. Ukoliko je to potebno, operacija katarakte se izvodi čak i kod dece.
2. Kako izgleda katarakta?
Katarakta izgleda kao bela mrlja na zenici. Jasno je vidljivo već u poslednjim fazama, kada sočivo dobija jarko belu boju. U ranijim fazama mogu se primetiti ne tako svetle bele mrlje koje se prvo formiraju oko sočiva. Vremenom se one pomeraju ka centru, a zatim ga u potpunosti popunjavaju i njihova boja postaje sve svetlija.
3. Kako vide osobe sa kataraktom?
Slika ljudi koji pate od ove očne bolesti je nejasna i mutna, i kao da je prekrivena belim velom. Inače, katarakta prevedena sa grčkog znači “vodopad” upravo zato što čovek vidi kao kroz mlaz vode.
Obično se u ranijim godinama bolest razvija iz centra sočiva, a zatim se pomera ka periferiji.
Zbog toga doalzi do sledećeg efekta: pri jakom svetlu zenica se sužava, ali veličina zamućene mrlje se ne menja, zenica postaje uža od mrlje i osoba vidi lošije. U sumrak se dešava obrnuto: zenica se širi, mrlja postaje šira i osoba bolje vidi.
Međutim, u starosti, kada je bolest prirodni proces, a ne uzrokovan drugim faktorima, prvo se sočivo zamuti na ivicama, a zatim se zamućenje sužava prema zenici i osoba gubi vid.
