10.12.2020.
Strabizam kod dece je česta pojava i zaslužuje veliku pažnju kada je reč o zdravlju očiju kod dece. Radi se o poremećaju u položaju, pokretljivosti i oštrini vida jednog ili oba oka.
Oftalmolozi tvrde da strabizam ili razrokost nije samo estetska greška, već i da sprečava decu da se pravilno formiraju, a uz to je povezan sa smanjenjem prostornog vida.
Pobediti bolest nije uvek lako, ali je sasvim moguće. Lečenje strabizma kod dece se obavlja već u predškolskom dobu i zahteva dugotrajnu profesionalnu brigu očnog lekara, ali i predanu saradnju roditelja.
Roditelji moraju pažljivo proučavati znakove strabizma kako bi na vreme posetili doktora i kako ne bi gubili vreme.
U normalnom položaju očiju (ortoforija) očni mišići se kreću sinhrono, vizuelne ose oba oka ostaju paralelne. Međutim, kada je strabizam u pitanju, očni mišići rade nedosledno. Slike koje mozak prima od očiju ne poklapaju se i nervni sistem nije u stanju da ih objedini u jednu sliku.
Objasnićemo to jednostavnije.
Naime, za pokrete očiju je odgovorno 6 očnih mišića koji kontrolišu pokrete očiju i pričvršćeni su na spoljašnji deo oka. U svakom oku jedan mišić pomera oko u desnu, a drugi u levu stranu. Ostala četiri mišića pokreću oko prema gore, dole ili ukoso.
Da bi se oči zajedno pomerale, mišići u oba oka moraju biti usklađeni. Njih kontroliše mozak, koji kombinuje 2 slike i stvara jednu trodimenzionalnu. Međutim, ukoliko jedno oko slabije funkcioniše, u mozgu se stvaraju dve različite slike.
Kod dece mozak nauči da ignoriše sliku oka koje je problematično i vidi samo sliku onog zdravog. Dete na ovaj način gubi dubinsku percepciju.
Kao rezultat neusklađenosti slika, vizuelni analizator ignoriše sliku primljenu od oka „koje beži“. To dovodi do toga da ovo oko prestaje da radi svoj deo posla, a vid na njemu se smanjuje. Kod dece se ovo naziva ambliopija ili „lenje oko“.
Postoji nekoliko faktora koji negativno utiču na još uvek neformirani mehanizam vida i očnih mišića deteta. Među njima su glavni uzroci strabizma u detinjstvu:
Strabizam kod tek rođenog deteta može nastati kao rezultat slabosti i nezrelosti očnih mišića. Detetu je i dalje teško da kontroliše kretanje očnih jabučica, tako da njegove oči povremeno mogu gledati u različitim pravcima.
Obično ova pojava nestaje do 6. meseca života. Međutim, ukoliko se pojave simptomi strabizma, savetuje se da se dete odvede na pregled kako bi se utvrdio uzrok bolesti i propisao tretman ukoliko je to potrebno.
Najznačajniji i zapravo odmah vidljivi simptomi strabizma ili razrokosti kod dece su:
Osim toga, simptomi mogu uključivati:
Nekada nije moguće odmah otkriti da je dete razroko, zato što je to normalna pojava kod dece do 3 godine. Dešava se da oko deteta malo “beži”, a da je sasvim u redu.
Međutim, treba da znate da je prevencija veoma važna. Problem ne mora biti uočljiv na prvi pogled, ali se može na vreme otkriti oftalmološkim pregledom, čak i kod dece najmlađeg uzrasta.
Ako vaše dete ide u vrtić, vrlo je verovatno da se jednom godišnje obavljaju sistematski pregledi koji uključuju i pregled očiju, i to može biti prilika da se razrokost otkrije na vreme.
Ukoliko to pak nije slučaj sa vašim vrtićem, preporučljivo je da dete pre navršene četvrte godine odvedete kod očnog lekara koji će mu proveriti refleks zenica i ustanoviti da li svetlost pada simetrično na obe rožnjače.
Razrokost može znatno uticati na život osobe, njegove društvene interakcije, napredovanje u poslu, samopouzdanje. Zato je važno da se posvetite lečenju u ranom detinjstvu, jer dete strabizam doživljava kao estetski hendikep, i često mu se dešava da ga ostala deca zadirkuju što može dovesti do velikih trauma.
Starbizam može biti urođen i stečen:
U zavisnosti od uzroka postoje paralitički i konkominantni strabizam.
Ova vrsta strabizma je obično urođena, može se pojaviti do treće godine života, a obuhvata 4-6% dece. Ono što karakteriše ovu vrstu razrokosti kod dece jeste to da je kretanje očiju moguće u svim smerovima bez ograničenja, a takođe nema ni dvoslike.
– Može se desiti da oko „beži“ jednostrano, odnosno stalno samo desno ili levo oko. U tim slučajevima veći je rizik od razvoja slabovidosti.
– Naizmenični strabizam – oči rotiraju, a pacijent može da zaoštri sliku desnim ili levim okom. Kod ovakvih slučajeva opasnost od slabovidosti je manja.
Najčešći oblik strabizma kod dece naziva se ezotropija ili konvergentni strabizam (oko gleda ka unutra, ka nosu). Postoje takođe i egzotropija (divergentni strabizam) – dešava se suprotno, oko „beži“ prema spolja, kao i hipertrofija (vertikalni strabizam) – oko ide ka gore, odnosno hipotrofija – oko ide ka dole.
Paralitički strabizam kod dece karakteriše paraliza očnih mišića usled povreda, infekcija, tumora itd. U ovom slučaju jedno oko škilji. Kod osoba sa paralitičkim strabizmom oko koje škilji ne može da se kreće u stranu delovanja paralizovanog mišića. Kada se fokusira u željenom smeru slika se udvostručuje.
Često roditelji, shvatajući težinu problema, pokušavaju sami da nađu odgovore na internetu pretražujući „Kako se leči strabizam kod dece?“ i slično. Međutim, važno je da shvatite – najbolji način da pomognete svom detetu jeste da potražite pomoć od iskusnog oftalmologa. I što pre, to bolje za dete.
Strabizam kod dece se leči na tri načina: konzervativnim lečenjem, aparaturnim ili operativnim putem.
Osim toga, da bi slabovido oko radilo „punom parom“ drugo se privremeno prekriva crnim povezom, a zatim se menjaju. Ovo se naziva okluzivna terapija.
