Kako da sačuvate zdravlje očiju uz 2 pravila i jednostavne vežbe?

Većinu informacija o svetu koji nas okružuje dobijamo putem vida. Pritom, sve promene u vizuelnoj percepciji su odmah primetne.

Pogoršanje vida, a posebno njegov gubitak lišava čoveka mnogih radosti i značajno ograničava samostalnost u svakodnevnim obavezama, kao i njegove društvene aktivnosti.

Zdravlje očiju je prioritet, ali zašto se vid pogoršava?

Vid se može pogoršati iz raznih razloga koji zajedno ili pojedinačno utiču na zdravlje naših očiju:

• nasledna predispozicija
• autoimune bolesti, kao što je dijabetes
• starost (prema podacima SZO većina ljudi sa oštećenjem vida ima više od 50 godina).

Međutim, ovaj spisak nije potpun ukoliko ne navedemo još jedan bitan negativan faktor koji je sve češći – preopterećenje očiju.

Naš vid je prilagođen na percepciju trodimenzionalne slike, gde se oči čas naizmenično fokusiraju na blisko razmaknute objekte, čas gledaju u daljinu.

Dugotrajno statičko opterećenje očnih mišića, kada satima gledamo u monitor ili ekran mobilnog telefona, neizbežno ih iscrpljuje.

Šta se dešava sa očima kada dugo gledamo jedan predmet?

Ako duže vreme fiksiramo pogled na jedan predmet, očni mišići se, najprostije rečeno, zamaraju. Postaju bolni i manje pokretni. Mišići odgovorni za preoblikovanje sočiva i fokusiranje na različitim rastojanjima gube elastičnost.

Osim toga, lokalna cirkulacija krvi se pogoršava, te očnim tkivima nedostaje hranljivih sastojaka, što znatno pogoršava naš vid. I treće, ali ne i manje važno – sluzokoža oka se isušuje, jer osoba trepće ređe nego obično.

Kako da znamo da nam se oči brzo umaraju?

Ako imate neke od sledećih simptoma, znajte da su to znakovi koji ukazuju na zamor očiju:

• dupli vid
• nejasan i mutan vid
• izobličenje percepcije boja
• povremena pojava slepe mrlje
• bol i nelagoda u predelu oka
• osećaj suvoće ili truna u oku.

Uveče su simptomi izraženiji jer su pri nedovoljnom ili veštačkom osvetljenju oči pod većim naporom. Kao rezultat ovog redovnog preoterećenja, broj osoba sa lošim vidom se neprestano povećava.

Koja pravila će nam pomoći da očuvamo zdravlje očiju?

Najbolje lečenje je svakako prevencija. Zato pre svega treba da se potrudite da sprečite pojavu bolesti. Pravila su jednostavna i jasna. Ima ih samo 2.

Prvo pravilo: ne dozvolite da se vaše oči previše umore!

Kada radite za računarom, otprilike svaka 2 sata treba da napravite pauzu kako biste 5 do 10 minuta radili gimnastiku za oči.

Efikasne i jednostavne vežbe za ublažavanje zamora očiju:

1. Trepćite brzo – ovo poboljšava protok krvi i cirkualciju.

2. Fokusirajte se naizmenično na objekte koji su daleko i blizu. Ovo trenira mišiće koji menjaju zakrivljenost sočiva.

3. Pomerajte oči, ali ne i glavu ili očima crtajte razne geometrijske oblike (krugove, kvadrate, linije, slova). Okulomotorni mišići će značajno ojačati.

4. Vrhovima prstiju lagano masirajte područje oko očiju.

5. Pokrijte oči prethodno zagrejanim dlanovima i sedite nekoliko minuta “u mraku”. Ova metoda se naziva palming, odnosno dlanovanje. Njen autor, dr Vilijam Bejts preporučuje ovu vežbu kao poslednji korak za ublažavanje napora i poboljšanje percepcije boja.

Drugo pravilo: Redovno (najmanje jednom godišnje) posećujte oftalmologa.

Ne radi se o klasičnom testu oštrine vida, već o sveobuhvatnoj dijagnozi vida, kada se između ostalog utvrđuje unutrašnja struktura oka, vidno polje, stanje mrežnjače i optičkog nerva.

Šta da radite ako primetite da se vid pogoršava?

Ako primetite da vam se vid postepeno pogoršava, obavezno posetite lekara. U tom slučaju nemojte se oslanjati samo na vežbe za oči i slične metode.

Takođe nije preporučljivo da samostalno ispravljate vid izborom naočara ili kontaktnih sočiva. Važno je razumeti uzrok oštećenja vida i odabrati odgovarajući metod lečenja. U suprotnom bolest će samo napredovati.