Sindrom suvog oka: Detaljan vodič kroz najčešći očni problem

Sindrom suvog oka rezultat je hroničnog nedostatka vlage na površini oka. Do toga dolazi kod ljudi koji nemaju dovoljnu količinu suza ili one prebrzo isparavaju sa površine oka.

Simptomi suvog oka se kreću od blage ili uporne iritacije oka do značajnijih upala. Osim naziva suve oči, suvo oko i sindrom suvog oka možete naići i na sledeće medicinske izraze koji se odnose na ovaj problem:

• Suvi keratitis – obično se koristi za opisivanje suvoće i upale rožnjače
• Suvi keratokonjukvitis – sindrom suvog oka koji pogađa i rožnjaču i konjuktivu
• Disfunkcionalni sindrom suza – koristi se za naglašavanje da je kvalitet suza podjednako važan kao i njihov nedostatak.

Koliko je sindrom suvog oka česta pojava?

Sindrom suvog oka, takođe poznat i kao bolest suvog oka jedno je od najčešćih stanja oka u svetu i vodeći razlog odlaska kod  oftalmologa.

U članku objavljenom u Journal of Global Health istraživači tvrde da rasprostranjenost sindroma suvog oka čini između 5 i 50% u različitim populacijama širom sveta.

Suve oči najčešće su problem koji se javlja kod starijih osoba, žena i ljudi koji često i dugo vremena provode ispred računara.

Sindrom suvog oka i njegovi simptomi

Simptomi suvoće očiju su:

• osećaj da vas nešto peče
• svrab očiju
• bol u očima
• osećaj teških očiju
• umorne oči
• osećaj suvoće
• crvenilo
• fotofobija
• zamućen vid.

Još jedan uobičajeni simptom je osećaj stranog tela, kao da vam je pesak ili neki predmet ušao u oko. I, koliko god čudno zvučalo, suzne oči takođe mogu biti znak sindroma suvog oka.

To je usled činjenice da suva površina oka u nekim slučajevima aktivira odbrambeni mehanizam koji podstiče prekomerno stvaranje suza. Ali trajanje “refleksne lakrimacije” nije dovoljno da eliminiše glavni uzrok suvih očiju.

Šta uzrokuje sindrom suvog oka?

Odgovarajuće i stalno vlaženje očiju na površini oka od suštinskog je značaja za održavanje zdravlja naših očiju i dobrog vida. Suza “opere” površinu oka, vlaži je i ispira sa nje prašinu, strane čestice i mikroorganizme koji mogu oštetiti rožnjaču i dovesti do infekcije oka.

Normalan suzni film ima 3 važne komponente:

• masna (lipidna) komponenta
• vodenasta (vodena) komponenta
• sluzna (mucin) komponenta.

Svaka od ovih komponenti igra važnu ulogu. Na primer, lipidi u suzama sprečavaju prebrzo isušivanje suznog filma i pružaju podmazivanje, dok mucin pomaže u zadržavanju i ravnomernoj raspodeli suze po površini oka.

Svaku komponentu suza proizvode različite žlezde koje se nalaze u oku ili u njegovoj blizini:

• Masnu komponentu proizvode Meimbove žlezde kapaka.
• Vodenastu komponentu proizvode suzne žlezde smeštene unutar gornjih kapaka.
• Mucin proizvode ćelije koje oblažu belu opnu oka (beočanju).

Nepravilan rad bilo koje od ovih žlezda ili organa može dovesti do nedostatka suza i suvih očiju.

Koje vrste sindroma suvog oka postoje?

Postoje različite vrste sindroma suvog oka u zavisnosti od toga koji organ je pogođen. Recimo, ako Meimbove žlezde ne proizvode ili ne luče dovoljno masti, suzni film će prebrzo ispariti i tako dolazi do takozvanog sindroma “isparavanja suvog oka”.

Štaviše, u mnogim slučajevima, prilikom postavljanja dijagnoze sindroma suvog oka, moguće je utvrditi osnovnu bolest – disfunkciju Meimbovih žlezda.

Nekada sindrom suvog oka nastaje usled nemogućnosti suznih žlezda da proizvedu dovoljno vodenaste tečnosti da bi se oči pravilno hidrirale. Ovo stanje se naziva sindrom “dehidriranog suvog oka”.

Faktori koji mogu izazvati sindrom suvog oka

Postoje brojni faktori koji mogu da povećaju rizik od nastanka suvoće očiju.

Rad za računarom

Kada radimo za računarom, koristimo mobilni telefon ili neki drugi uređaj, obično trepćemo ređe i ne u potpunosti, što dovodi do većeg isparavanja suza. To u velikoj meri povećava rizik od simptoma suvog oka.

Nošenje kontaktnih sočiva

Iako ne postoji jasna veza između nošenja kontaktnih sočiva i suvog oka, nelagodnost povezana sa suvoćom očiju je glavni razlog zbog kojeg ljudi prestaju da nose kontaktna sočiva.

Starenje

Sindrom suvog oka može se javiti u bilo kojoj dobi, ali češće se to dešava u kasnijim godinama, posebno posle 50. godine.

Menopauza

Žene u postmenopauzi imaju veći rizik od pojave suvih očiju nego muškarci istih godina.

Temperatura i vlažnost u prostoriji

Klima uređaji, ventilacija i grejanje prostorije mogu smanjiti vlažnost u zatvorenom prostoru i/ili ubrzati isparavanje suza, uzrokujući pritom simptome suvog oka.

Česta putovanja avionom

Vazduh u kabinama aviona je praktično bez vlage, te može izazvati suvoću očiju, posebno kod onih koji često lete.

Pušenje

Pored suvih očiju, pušenje uzrokuje i ozbiljne probleme sa vidom, uključujući degeneraciju makule, kataraktu i uveitis.

Opšte zdravstveno stanje

Suvoći očiju doprinose i određene sistemske bolesti poput dijabetesa, bolesti štitne žlezde, lupusa, reumatoidnog artritisa i Sjogrenovog sindroma.

Određeni lekovi

Mnogi lekovi na recept ili bez njega, uključujući antihistaminike, antidepresive, određene lekove za krvni pritisak i kontraceptivne pilule, povećavaju rizik od razvoja sindroma suvog oka.

Problemi sa kapcima

Proces starenja tela, procedura blefaroplastike ili neki drugi razlozi mogu dovesti do nepotpunog zatvaranja kapaka kada trepćemo ili tokom spavanja (lagoftalmus). Ukoliko se to ne leči može dovesti do čira na rožnjači.

U nekim slučajevima suve oči mogu biti povezane sa laserskom korekcijom vida pomoću tehnike LASIK i drugim refrakcionim operacijama na rožnjači. U većini slučajeva, nelagoda i suve oči nakon LASIK korekcije vida je privremena i prolazi u roku od nekoliko nedelja nakon postupka.

Korišćenje smartfona i sindrom suvog oka – kako to utiče na dečije oči?

Osim mesečnih računa za telefon koje roditelji moraju plaćati svojoj deci, deca s druge strane moraju plaćati svojim zdravljem to korišćenje telefona. Ispostavilo se da bi to mogao biti uzrok razvoja sindroma suvog oka kod dece u ranom uzrastu.

Korejski istraživači ocenjivali su faktore rizika za sindrom suvog oka među učenicima koji su koristili različite uređaje, uključujući i pametne telefone.

U istraživanju je učestvovalo 916 učenika od 1. do 6. razreda. Analizirani su upitnici u kojima su deca i njihovi roditelji ukazivali na vrste uređaja koje su deca često koristila (računar, telefon, televizor), kao i na vreme provedeno ispred ekrana.

Na kraju je utvrđeno da je 6,6% dece pokazalo znake sindroma suvog oka. Patologija je češće otkrivena kod dece koja žive u gradovima nego u ruralnim oblastima.

Do kog zaključka su došli istraživači?

Autori studije zaključili su da je upotreba pametnih telefona kod dece usko povezana sa bolestima suvih očiju. Stariji učenici koji žive u gradu su imali najviše faktore rizika i stopu sindroma suvog oka.

Takođe su primetili da su se nakon prestanka upotrebe telefona znaci i simptomi suvog oka smanjili, kao i da je povećanje vremena provedenog na otvorenom odlična prevencija ove bolesti kod dece.

Lečenje sindroma suvog oka i prevencija

Jedini način da sa sigurnošću saznate da li imate hronični sindrom suvog oka je odlazak kod optometriste i obavljanje testova, kao i pregleda očiju.

Srećom, postoje efikasni tretmani za sindrom suvog oka. U mnogim slučajevima redovna upotreba kapi za oči, kao i korigovanje životnih navika (na primer, česte pauze tokom rada za računarom) mogu znatno smanjiti simptome suvoće očiju.

Ukoliko za to postoji razlog, optometrist može da vam prepiše i određene lekove kako bi pomogao vašem telu da proizvede više suza i na taj način smanji iritaciju i upalu očiju.